Sunday of Zacchaeus

Sunday of Zacchaeus

2/1/2025, 4:26:22 PM

Courtesty: pravoslavie.ru


[English translation below]


Некада давно, пре две хиљаде година, живео је на земљи један човек. Мали човек у дословном смислу те речи, био је ниског раста. И овај човек је тежио власти и богатству, био је упоран у својој тежњи, био је властољубив и похлепан. За овакве се каже: «мали и одвратан», и врло често у историји овакви људи заузимају нека важна и кључна места, јер их физичко стање вуче ка освајању власти. Из историје знамо многе такве људе.


Овај човек је био грешник. И његови сународници и људи других вера који су живели у овом старом граду с њим, мрзели су тог човека, зато што је поседовао закониту власт и могао је да прогони ове људе и да се богати захваљујући својој власти. Он је био нешто попут инспектора пореске службе, и то не обичног инспектора, већ руководиоца, шефа управе овог града.

Често се дешава да најгрешнији и најпрезренији људи, омражени у народу, одједном постану пример за све нас.


Овај човек се звао Закхеј (в.: Лк. 19, 1-4). Цариник, начелник цариника, сакупљача пореза. Поседовао је власт и могао је да се богати помоћу ње. Око себе видимо мноштво примера оваквих људи и наше друштво стално тугује, стење и говори о таквим људима. Ето, такав човек је био Закхеј. Међутим, без обзира на то што је све постигао у свом животу, што је постао начелник цариника у Јерихону, нешто му је недостајало. Стечено богатство и власт га нису задовољавали, срце овог грешника је нешто тражило, није налазило мира.


Једном је чуо да је у град дошао Божански Учитељ, Пророк. И пожелео је да Га види. Љубав према Пророку, Сину Божијем, приморала га је да се наочиглед свих људи попне на дрво, зато што није могао да се пробије до Њега лично због мноштва народа. Наравно, обичаји људи пре две хиљаде година су били много једоставнији, и код царева, и код велможа, али ипак можемо замислити да је чак и у оно време његов поступак био смешан у очима људи који су га окруживали. Замислимо да се данас неки инспектор пореске службе видевши неког светог човека попне на дрво како би овај обратио пажњу на њега.


Господ се овом човеку обратио по имену и рекао му је: «Закхеју, сиђи брзо; јер Ми данас ваља бити у дому твом» (в.: Лк. 19, 5). И овај грешник, овај чиновник, грабљивац, похлепни човек, сишао је с дрвета и радујући се, као верни слуга је повео Спаситеља у свој дом. Тамо је слушао Његове божанске речи и његово срце је испунила љубав према Богу. Закхеј је скочио и рекао: «Господе, пола имања ћу поделити сиромашнима и свима које сам увредио вратићу четвороструко» (в.: Лк. 19, 8).


Примере оваквих људи, на срећу, виђамо и у нашем народу. Господ посећује срца оних људи за које се чини да су се заглибили у свом греху: чиновника и властодржаца које народ често проклиње због њихове похлепе.


Господ посећује њихова срца. А људи из околине често са завишћу и осудом говоре Христу: «Господе, гледај, дошао си код грешног човека.» Али милосрдни Господ је дошао да спаси царинике и грешнике – све нас. Он види човекове помисли и улази у дом његовог срца кад види љубав и искрену жељу за покајањем. «Данас дође спасење дому овоме, рекао је Господ, ­­– јер и ово је син Аврамов који се спасио» (в.: Лк. 19, 9).


Ето какав изванредан пример нам је данас пружио овај мали човек који је пре две хиљаде година живео на земљи. Желео бих да свима нама пожелим веру Закхеја цариника, ову спремност да примимо Христа, без обзира на то какав да је наш положај, и какви да су наши грехови. Искрена вера, понекад наивна и чиста, јесте спасење за све нас, царинике и грешнике, које је Господ дошао да спаси. Амин.


Јеромонах Игнатије (Шестаков)
Са руског Марина Тодић



Once upon a time, two thousand years ago, there lived a man in this world. A little man in the literal sense of the word, he was of short stature. And this man strove for power and wealth, he was persistent in his pursuit, he was power-hungry and greedy. People like this are said to be: "small and disgusting", and very often in history such people occupy some of the most important and key positions in society, because their physical condition draws them towards the conquest of power. We know many such people from history.


This man was a sinner. His fellow citizens as well as people of other faiths who lived in this old city and knew him, hated him because he possessed legal authority and could persecute others and become rich thanks to the authority he had and abused. More than an ordinary tax collector, he was a leader, head of the administration of this city.


Yet, as it often happens, the most sinful and despicable people, hated by the people, suddenly become an example for all of us.


This man was named Zacchaeus (see: Luke 19:1-4) and was chief of the tax collectors. He had much authority and became rich because of it. We see many examples of such people around us and we usually complain about such people. Here, such a man was Zacchaeus. However, despite all that he had achieved in his life, becoming the chief tax collector in Jericho, something was missing. The wealth and power he had acquired did not satisfy him, the heart of this sinner was searching for something and never finding peace.


Then, at once he heard that a godly teacher, a prophet, who had come to the city. He wanted to see Him. His love for this prophet, who was the Son of God, compelled him to climb a tree in the sight of all the people, because he could not get through to Him personally because of all the people. Of course, the customs of people two thousand years ago were much simpler, both among kings and nobles, but we can still imagine that even at that time his behavior must have seemed ridiculous in the eyes of the people around him. Let us imagine that today a tax inspector, seeing a holy man, climbs a tree in order to draw his attention to him.


The Lord sees him and calls him by name: “Zacchaeus, hurry and come down; for today I must stay at your house” (see: Luke 19:5). And this sinner, this official, this greedy thief, came down from the tree and, rejoicing, like a faithful servant, brought the Savior into his home. There he listened to His holy words and message and his heart was filled with love for God. Zacchaeus jumped up and said: “Lord, I will give half of my possessions to the poor, and to anyone I have wronged I will repay fourfold” (see: Luke 19:8).

Fortunately, we also see examples of such people among our own people. The Lord visits the hearts of those who seem to be filled with sin: officials and rulers who are often cursed by the people for their greed.


The Lord visits their hearts. And the people around him often say to Christ with envy and condemnation: “Lord, look, you have come to be a sinner.” But the Lord who is merciful came to save tax collectors and sinners – all of us. He sees a person’s thoughts and enters the home of his heart when he sees love and a sincere desire for repentance. “Today salvation has come to this house,” said the Lord, “for this also is a son of Abraham who is saved” (see: Luke 19:9).


This is what an extraordinary example this short man who lived some two thousand years ago has given us today. May we all have the faith of Zacchaeus the tax collector, his willingness and zeal to receive Christ, no matter our situation, and no matter what our sins might be. Sincere faith, sometimes naive and pure, is salvation for all of us, tax collectors and sinners, whom the Lord came to bring salvation to. Amen.


Hieromonk Ignaty (Shestakov)